Jovana Miletic | Architect | Urban challet
18188
single,single-portfolio_page,postid-18188,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled, vertical_menu_hidden,vertical_menu_hidden_with_logo, vertical_menu_width_260,side_area_uncovered_from_content,qode-child-theme-ver-1.0,qode-theme-ver-9.2,wpb-js-composer js-comp-ver-4.11.1,vc_responsive

Urban challet

Type

Adaptation, Architecture, Interior

Location

Belgrade, Serbia

Status

In design process

Year

2020.

Client

Private

Surface

70m2

Author

Unknown studio doo

Project team

Jovana Miletic, Miloje Krunic, Jelena Obradovic

Associates

Aleksandar Copic - Bearded architect

Category
Projects
Tags
3d, 3d visualisation, adaptation, belgrade, design, exterior, interior, project, roof terrace, terrace, unknown studio, winter garden

Ekstenzija na kući je planirana kao nenametljiv, prirodan nastavak postojeće strukture, kao forma koja tek ponekim svojim elementom pokazuje da izvorno nije bila tu.
Projektovana kao celina koja naglašava i kadrira prirodu / pogled, a istovremeno naglašava atmosferu mira i dozvoljava prirodi da se reflektuje u okviru nje, uzimajući ono najbolje, a smanjujući uticaje onih elemenata koji nisu poželjni.

 

Dobro jutro.
Vatra lagano pucketa u okviru ložišta izdubljenog od sirovog, štokovanog kamena, dok se pogled gubi u zelenilu Košutnjaka.
Grubost kamena jedina konfrontrira mekoći i udobnosti elemenata za sedenje, onako, neformalno razbacanih.
Drvene grede svojom masivnošću deluju kao da u momentu drže nebo, kontrolišu Sunce… Možda to zaista i rade.

Teleskop i nije od neke koristi u ovom momentu. Možda neki pogled na Šumu? Stazu?
Sunce se već polako podiže i drevna igra svetla i senke počinje. Različita struktura elemenata, započinje svoj ples sa svetom i stvara večito-promenljivi ambijent unutar prostora.

Dok sunce polako zalazi, pogled je uvek suština svega. Percepcija stvarnosti.
Jedna podeona struktura razgraničava dve zone. Urbanu i zelenu. Grad i Prirodu.

Dobro veče.
Vatra i dalje gori, ovaj put ona je tvorac ambijenta. Zamenila je Sunce i njen ritam diktira dinamiku prostorije.
Grad polako smiruje svoj ritam. Desetina mailih Sunaca menja jedno veliko sa ciljem da prostorija nastavi da živi i kada igre svetla i senke koja postoji danju više nema. I uspeva… Sada je to igra svetla i tame. Igra kadrova i ambijenata.

A unutra…
Unutrašnjost sada predstavlja logičan sled spoljašnosti. Ili je obrnuto. Jedno prati drugo, nadovezuje se i preklapa se, bez jasne linije da li jedan prostor predstavlja spoljašnost drugog ili je to obrnuto.
Manir materijalizacije, nameštaja i ambijenata sa ciljem da u kuću unesu, tu već opisanu igru, koja se dešava na samo par koraka odatle, sa druge strane stakla… na terasi.

Čovek na projektoru je jednom izjavio da veliki ljudi nisu rođeni veliki, oni su porasli da budu veliki.
Laku noć.